Import mape (Import Maps) su tokom njihovog uvođenja predstavljale značajno unapređenje za JavaScript ekosistem, omogućavajući kontrolisanije i fleksibilnije upravljanje zavisnostima modula direktno iz internet pregledača, time smanjivišu potrebu za alatima za izgradnju ili pakovanje(kao što su webpack, npm). Import mape omogućuju kontrolisanje ponašanja JavaScript importa na deklarativni način. Pre nego što su import mape uvedene, JavaScript moduli su se oslanjali na relativne ili apsolutne URL-ove za uvoz zavisnosti, što je često zahtevalo složenu konfiguraciju izgradnje i pakovanja.
Import mape su formalno predstavljene i dodate u specifikaciju kao deo JavaScript-a da bi rešile nekoliko problema sa kojima se zajednica suočavala:
- Direktno uvoženje paketa po imenu: Omogućava uvoz modula koristeći imena paketa, slično kako to rade alati poput npm-a, umesto da se oslanjaju na relativne ili apsolutne putanje, čineći kod čistijim i lakšim za održavanje.
- Mapiranje verzija paketa: Programeri mogu specificirati koju verziju paketa žele da koriste direktno u import mapi, što omogućava precizniju kontrolu nad zavisnostima.
- Smanjenje potrebe za alatima za izgradnju: Iako alati za izgradnju i dalje imaju svoje mesto, import mape smanjuju njihovu neophodnost za određene zadatke, omogućavajući progamerima da brže i efikasnije kreiraju aplikacije.
Import mape su postale deo javne diskusije u zajednicama oko 2019. godine, a njihova podrška u poznatijim pregledačima počela je da se pojavljuje oko 2021. godine. Trenutno su podržane od strane svih poznatijih internet pregledača. Zapravo, Ruby on Rails zajednica je dala ogroman fokus na importmape od verzije Rails 7, da su postale podrazumevana opcija za korišćenje, time zamenivši Webpacker (Rails wrapper oko webpack-a) .
Uvođenjem import mapa, JavaScript ekosistem je postao fleksibilniji i pristupačniji, što omogućava programerima da kreiraju kompleksne aplikacije sa manje truda oko upravljanja zavisnostima i konfiguracije alata.
