Zašto se web ne uči samo kroz „pravljenje sajta“
U opisu jednogodišnjeg online školovanja FTN Informatike, osnove web programiranja ne počinju lepim bojama i animacijama, već jasnim fokusom: HTML, CSS, JavaScript, klijent–server arhitektura, HTTP i Git. Tek kasnije dolaze baze podataka, TypeScript, React, ASP.NET i Scrum.
Polaznik od samog starta zna da ga ne čeka kurs pravljenja „landing stranica“, već postepeno građenje mentalnog modela toga kako web zaista funkcioniše:
- kako klijent komunicira sa serverom,
- kako se razlikuje statički sadržaj od dinamičkog,
- kako se kod deli, čuva i komentariše u Git repozitorijumu,
- kako se taj temelj kasnije nadograđuje na TypeScript i savremene radne okvire.
U ovom tekstu fokus je upravo na tom „srednjem sloju“ – HTTP + Git kao zajednički jezik industrije, uvezan sa HTML/CSS/JS i načinom na koji je sve to ugrađeno u program FTN Informatike.
HTTP mentalni model: od browsera do servera i nazad
Već u prvom delu modula osnove web programiranja, pored HTML-a, CSS-a i JavaScript-a, polaznici upoznaju klijent–server arhitekturu i HTTP. To nije samo usputni termin iz teorije, već osnova kako uopšte treba da misle dok programiraju.
U promotivnom videu jasno stoji da se u ovom delu školovanja polaznici bave:
- fundamentima razvoja web aplikacija,
- razumevanjem klijent–server arhitekture,
- i HTTP protokola kao kanala komunikacije.
Tokom rada sa Tutorom zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, polaznik prolazi kroz tekstualne i video materijale, analizira primere koda i stalno odgovara na pitanja koja proveravaju razumevanje. Tu počinje formiranje mentalne slike:
- browser kao klijent koji šalje zahteve,
- aplikacija na drugoj strani kao server koji obrađuje te zahteve,
- i HTTP kao dogovor oko formata tih poruka.
Kada Tutor uoči „rupe“ u razumevanju, vraća polaznika korak unazad – dok se ne sredi osnovni tok: šta se desi kada korisnik otvori stranicu, klikne na dugme, pošalje formu, kako front-end i back-end „razgovaraju“.
Ovaj pristup je važan iz dva razloga:
- Priprema za kasnije tehnologije. Kada se kasnije uvedu ASP.NET, React, pa i druge tehnologije (Nest, Vue, Spring, Angular se eksplicitno pominju u opisu programa), nije potrebno svaki put ispočetka objašnjavati šta znači „zahtev“, „odgovor“ ili „servis“. Temelj je već postavljen u prvim nedeljama rada sa HTML-om, CSS-om i JavaScript-om.
- Razlika u načinu razmišljanja. Umesto da uče samo kako da „nešto izgleda lepo“, polaznici uče da svaku funkcionalnost sagledaju iz ugla komunikacije klijent–server, što je tipičan način razmišljanja u inženjerstvu softvera.
Statika vs dinamika: kada HTML prestaje da bude „dokument“
U okviru modula osnove web programiranja, polaznici prolaze put od:
- čistog HTML-a (struktura sadržaja),
- preko CSS-a (stilizacija),
- do JavaScript-a (interaktivnost i logika na strani klijenta).
Tu prirodno nastaje jasna granica između statike i dinamike.
Statika: kada je fajl sve što postoji
Na početku, HTML se doživljava kao dokument – fajl koji stoji na serveru, a browser ga samo prikaže. CSS doteruje izgled, ali je i dalje u pitanju „mrtav“ sadržaj: bez ikakve interakcije sa serverom osim prvog učitavanja.
U praksi školovanja, taj deo je važan da bi se savladale:
- osnovne strukture (naslovi, paragrafe, liste, forme),
- osnovne stilizacije,
- mentalni model „fajl na serveru – prikaz u browseru“.
Dinamika: kada JavaScript i HTTP uvode „život“
Onog trenutka kada se uključi JavaScript i klijent–server arhitektura, HTML prestaje da bude samo dokument, a postaje prikaz jednog trenutnog stanja aplikacije.
U tekstu programa je naglašeno da se u nastavku:
- uvodi rad sa bazama podataka,
- uvodi se TypeScript,
- a kroz drugi deo modula polaznici u timu razvijaju složenu web aplikaciju.
Da bi to bilo moguće, polaznik mora da razume:
- gde se dešava promena (na klijentu, na serveru, u bazi),
- kako statički HTML prelazi u nešto što se stalno osvežava podacima dobijenim putem HTTP-a,
- kako sve to kasnije dobija čistu arhitekturu u trećem modulu, kada se radi projekat sa više entiteta, poslovnih pravila, eksternih servisa i skladišta podataka.
Drugim rečima, statika vs dinamika nije apstraktna priča, već nešto što polaznik oseti na sopstvenom kodu – od prvih jednostavnih stranica do ozbiljne timske aplikacije u završnim delovima programa.
Git kao kolaboracioni alat i programerski CV
U opisu školovanja stoji da se Git uvodi upravo u fazi kada se savladavaju HTML, CSS, JavaScript i HTTP. Od tog trenutka do kraja školovanja, Git nije samo „alat“, već:
- standard industrije koji polaznik uči da koristi kao profesionalac,
- i programerski CV – jer sve što uradi ostaje vidljivo zainteresovanim poslodavcima.
Git od prvog commita
Kada polaznik napravi prvi HTML projekat, uči da:
- komituje promene,
- piše jasne poruke,
- razvija naviku da svaka iteracija ima trag.
Kako nedelje prolaze, isti repozitorijum postaje svojevrsna hronologija razvoja:
- od konzolnih aplikacija iz modula osnove programiranja,
- preko prvih web projekata,
- do timskog projekta u drugom modulu,
- i kasnije kompleksne aplikacije u trećem modulu, razvijene po Scrum modelu.
Git u timu: isti standard kao u industriji
FAQ sekcija naglašava da se školovanje ne pohađa samostalno, već u timovima od 6 do 8 osoba, uz mentorstvo i jasno definisane sastanke. Pored Git-a, pominju se i alati poput Scrum-a, Trello-a i AI asistenata, kao deo tipičnog procesa razvoja softvera.
To znači da Git funkcioniše kao:
- osnova kolaboracije – svi članovi tima rade nad istim kodom,
- alat za upravljanje verzijama – promene se prate, porede i po potrebi vraćaju,
- dokaz truda – kroz istoriju repozitorijuma jasno se vidi ko je šta radio i koliko je bio aktivan.
Mentori na kraju svake nedelje sagledavaju:
- domaće zadatke,
- analitiku koju prikuplja Tutor,
- i utiske sa sastanaka sa timom,
a sve to zaokružuju u nedeljni utisak o trudu, znanju, komunikativnosti i istrajnosti polaznika. Kroz oko 35 takvih utisaka dobija se jasna slika o razvoju studenta, koju FTN Informatika prosleđuje partnerskim firmama.
Na taj način, Git nije samo tehnička tema u modulu, već kanal kroz koji poslodavac vidi kako je student radio tokom cele godine.
Prelaz na Typescript: kada se temelj isplati
Kada se u programu kaže da će polaznik „naučiti kako da koristi baze podataka i TypeScript tehnologiju“, to dolazi nakon što su već postavljeni temelji:
- osnove programiranja (promenljive, petlje, funkcije, klase, objekti),
- konzolne aplikacije i višeslojna arhitektura u prvom modulu,
- HTML/CSS/JS + HTTP + Git u drugom modulu,
- timski rad na složenoj web aplikaciji.
TypeScript se tu ne pojavljuje kao magična nova tehnologija, već kao logičan sledeći korak:
- isti mentalni model klijent–server ostaje,
- isti Git proces ostaje,
- samo se programer seli na tipizovaniji jezik, koji olakšava održavanje većih projekata.
Zahvaljujući tome što su temelji čvrsti, prelazak na TypeScript nije šok, već prirodan pomak: polaznik već razume logiku, a novi jezik donosi drugačiji način zapisivanja te logike.
Program eksplicitno naglašava da sa takvom osnovom kasnije prelazak na druge tehnologije – poput Java Spring i Angular radnih okvira – postaje mnogo lakši. Na kraju školovanja, student je spreman za poziciju junior full-stack developera u ASP.NET i React ekosistemu, ali isto tako ima dovoljno znanja i iskustva da samostalno savlada i druge alate.
Kako sve to izgleda u praksi tokom jedne godine
Da ova priča o HTTP-u, Git-u i TypeScript-u ne ostane samo teorija, važno je pogledati kontekst učenja koji opis programa detaljno objašnjava.
- Trajanje: školovanje se sastoji od 3 modula, svaki od 15 nedelja, sa pauzama između, tako da ceo ciklus sa sertifikacijom traje oko 13 meseci.
- Radno opterećenje: preporučeno je 15–20 sati nedeljno, odnosno oko 3 sata dnevno, uz veliku fleksibilnost kada je u pitanju raspored – većinu vremena polaznik provodi radeći sa Tutorom kada njemu najviše odgovara.
- Timovi: radi se u timovima od 6 do 8 osoba, što simulira realno okruženje u IT industriji.
- Sastanci: svake nedelje dva fiksna online sastanka – jedan sa timom i jedan sa mentorom – koji se drže u unapred zadatim terminima.
- AI Tutor: prati napredak, postavlja pitanja, pomaže da se razjasne nejasnoće i daje zadatke prilagođene nivou studenta.
Za HTTP, Git i TypeScript to znači da polaznik:
- prvo samostalno savladava teoriju i primere uz pomoć Tutora,
- zatim kroz zadatke i domaće vežbe „hvata“ rutinu,
- kroz timske projekte uči kako se te tehnologije koriste kada više ljudi radi na istom kodu,
- i na kraju kroz sertifikaciju demonstrira da ume da ih primeni pod pritiskom i u ograničenom vremenu.
Sertifikacija: trenutak kada se temelj proverava pod pritiskom
Na kraju programa, oko sedam nedelja nakon završetka trećeg modula, polaznik dolazi u Novi Sad na jednodnevnu sertifikaciju sa tri faze:
- Praktičan ispit – dobija skup zahteva i uz sve tehnologije koje je radio tokom školovanja implementira tražene funkcionalnosti. Tu se direktno proverava da li HTTP, Git, HTML/CSS/JS i ostali delovi sistema funkcionišu „u glavi“ kao jedna celina.
- Pismeni teorijski ispit – veća količina pitanja kroz koju treba pokazati širinu znanja i razumevanje koncepata i heuristika koje je program pokrio.
- Usmeni ispit – polaznik dobija složenije zahteve, projektuje softver, strukture podataka i algoritme, razrađuje i prezentuje rešenje, dok ispitivač proverava dubinu znanja i sposobnost razmišljanja o alternativama.
Rezultati sertifikacije, zajedno sa podacima o pohađanju i utiscima mentora, šalju se partnerskim firmama i firmama koje su zainteresovane za procenu kandidata. Time HTTP, Git, HTML/CSS/JS i TypeScript nisu „još jedan kurs“, već dokazani deo kompetencije.
Zajednički jezik industrije nije jedan jezik, već skup temelja
Iz transkripta i FAQ sekcije jasno je da FTN Informatika ne gura HTML, CSS, JavaScript, HTTP, Git i TypeScript kao „spisak tehnologija“ za CV, već kao zajednički jezik industrije:
- HTML/CSS/JS – način da se misli o strukturi, izgledu i interakciji na klijentu,
- HTTP – način da se razume kako klijent i server pričaju,
- Git – način da se radi u timu i ostavi trag o svom radu,
- TypeScript – prirodni nastavak razvoja kada se projekti zakomplikuju.
Na to se dodaju:
- realan tempo (15–20 sati nedeljno),
- timski rad i Scrum,
- AI Tutor koji prati i usmerava,
- i sertifikacija koja u jednoj danu traži da se sve to spoji u konzistentnu priču.
Ako razmišljaš o karijeri u web razvoju, pitanje nije samo „da li ću naučiti HTML i CSS“, već: da li ćeš kroz školovanje zaista usvojiti HTTP i Git kao jezik kojim govori ostatak industrije. U okviru programa FTN Informatike, upravo tu počinje onaj deo puta gde se razlikuje hobi programiranje od stvarnog inženjerstva softvera.