Uvećanje količine podataka postaje sve brže, posebno s obzirom na nagli porast rada i učenja od kuće u protekloj godini. Ova eksplozija podataka često rezultira akumulacijom “otpadnih” podataka (enlg. junk data). Ovi nepotrebni ili čak štetni podaci nastaju kada se podaci kopiraju i menjaju za određene potrebe, ali se te promene ne integrišu nazad u glavni skup podataka.
To dovodi do nekonzistentnih podataka i rezultata upita, povećava rizik od grešaka i ima negativan uticaj na privatnost i bezbednost podataka. Osim toga, pravljenje i korišćenje ovakvih podataka je neefikasno i može povećati troškove organizacije. Međutim, možda najveći problem koji nastaje sa “otpadnim” podacima je stvaranje prepreke ka postizanju integriteta podataka.
Integritet podataka je ključan za svaku organizaciju, jer omogućava donošenje tačnih i pouzdanih poslovnih odluka. Ako podaci imaju integritet, organizacije neće morati da gube vreme na rešavanje neslaganja podataka ili ispravke grešaka. Umesto toga, kvalitetni podaci će biti odmah dostupni i spremni za upotrebu, čime se omogućava bolje iskorišćenje resursa i postizanje poslovnih ciljeva.
Kako bismo prešli sa “otpadnih” podataka na podataka koji su ispoštovali sve uslove integriteta, organizacije bi trebalo da ulože napore u stvaranje pristupačnih i visokokvalitetnih podataka. To može uključivati uspostavljanje dobro definisanih procesa upravljanja podacima, implementaciju sigurnosnih mera i obuku osoblja o pravilnom korišćenju podataka. Time se osigurava da podaci budu tačni, dosledni i bezbedni za korišćenje, što na kraju štedi vreme, novac i resurse organizacije.
U suštini, borba protiv “otpadnih” podataka zahteva sveobuhvatni pristup upravljanju podacima i angažovanje celokupne organizacije. Integracija alata za analizu, čišćenje i upravljanje podacima može pomoći organizacijama da identifikuju, reše i spreče probleme sa podacima, osiguravajući tako integritet i pouzdanost podataka u svim operacijama.
